Sagicc/audio-lmb-ds · Datasets at Hugging Face

id stringlengths 6 23	audio audioduration (s) 0 31.1	transcript stringlengths 3 388
06_04_41_200		Тиме се
06_04_41_201		наш покушај рата и окончао.
06_04_41_202		Вратили смо се повијених репова, он својој кући, ја својој и то што је
06_04_41_203		у оној згради која била бомбом погођена, почела да гори, а како је газда био ловац, имао је тамо неку муницију,
06_04_41_204		она је, на једном се почела да гори о томе да сада није ни код нас у овој згради безбедно и да треба отићи.
06_04_41_205		Тада смо ја и мајка спаковали, не знам ни ја шта, неки замотуљак и кренули.
06_04_41_206		И тога дана, у некој улици тамо, иза Савиначке цркве, смо доживели ужасно бомбардовање, око поденва
06_04_41_207		У некој, тако рећи, страћари,
06_04_41_208		сећам се да смо били тамо,
06_04_41_209		десили се код те зграде,
06_04_41_210		да је бомбардовање било у току,
06_04_41_211		да су ту били јако назначени налети штука,
06_04_41_212		то су они авиони који пикирају и који имају и неке сирене које
06_04_41_213		доста језиво делују,
06_04_41_214		разарају живце.
06_04_41_215		И то је бобмардовање трајало досто дуго.
06_04_41_216		Знам да су се неке жене крстиле.
06_04_41_217		Вероватно смо били сви јако преплашени.
06_04_41_218		Повремено смо излазили из тог врло плитког подрумчића неког да гледамо те авионе
06_04_41_219		па смо опет бежали испод степеништа, потпуно незаштићени.
06_04_41_220		Касније сам са мамом тога дана кренуо даље у некој од следећих улица
06_04_41_221		смо негде ноћили у једној кухињи на патосу.
06_04_41_222		Било је и ноћно бомбардовање те ноћи.
06_04_41_223		И следећих дана смо се опупили,
06_04_41_224		цела поводица,
06_04_41_225		код једне моја тетке, која становала на Сењаку.
06_04_41_226		И ту би дочекали после улазак Немачке војске.
06_04_41_227		Али то је већ једна друга прича.
06_04_41_228		Напомињем још једну ствар, а то је, да тога дана,
06_04_41_229		и кад сам одлазио да видим што је са Нумом, и кад сам одлазио у војни одсек и после у тој бежанији...
06_04_41_230		ми смо видали и доста кратера
06_04_41_231		у Стишкој улици, нека бомбетина велика пала
06_04_41_232		и даље тамо, али да још нисмо видели никога погинулог
06_04_41_233		погинули су вероватно још лежали у ...
06_04_41_234		кућама, под рушевинама.
06_04_41_235		Првог погинулог сам видео,
06_04_41_236		онда ка сме кретали ка Сењаку,
06_04_41_237		следећег дана, вирила му је нога
06_04_41_238		неког човека из једног јарка
06_04_41_239		за отициње воде
06_04_41_240		у оној улици која иде ка Звезди.
06_04_41_241		И сада
06_04_41_242		пошто сам лепо овај део се првим праском,
06_04_41_243		мораћу да направим један флешбек.
06_04_41_244		У оном делу приче
06_04_41_245		док ја и Ива идемо ка Александару улици да се видимо са Нумом,
06_04_41_246		пролазим Хаџи Ђерином улицом.
06_04_41_247		ка Молеровој и видим да је зграда у којој је становала Срба Букумировић
06_04_41_248		срушена до пола. И ту сам видео један веома интересантан феномен.
06_04_41_249		До пола је била срушена, а доле је горела. И гледао сам како завесе горе.
06_04_41_250		Завеса цела прозорска изгори у једном трену једном типу, само учини фффф
06_04_41_251		једно и здраво, пламен је прогута за час.
06_04_41_252		Није то остало нешто као импресивно.
06_04_41_253		Пошто сам те ноћи био са Србом Гуљеровић,
06_04_41_254		и са Драгицом Марковић, који су становали у тој згради,
06_04_41_255		тога јутра још у рану зору, око два три сата,
06_04_41_256		сам онда, видећи да је зграда срушена,
06_04_41_257		почео да вичем "Србо, Србо!".
06_04_41_258		"Драгице!" а из суседне зграде, у Хаџи Ђериној, зграда је број 10, постоји сада,
06_04_41_259		из подрума нас довикнуо Срба, касније се појавиле, обе на улици.
06_04_41_260		Побегле су из свога стана.
06_04_41_261		И Срба је имала на себе само спаваћицу, преко које јој неко додао тречкот да обуче, како их је та бомба пробудила и сна.
06_04_41_262		Али сада ћу да се вратим на зумбул.
06_04_41_263		Прича о зумбулу се везује за дан ранје, за 5. април.
06_04_41_264		Те вечери сам на корзоу срео Драгицу Марковић и Србу и још једног непознатог младића.
06_04_41_265		Дознали смо да је тај младић, Амерички држављанин, да се зове Владимир Велебит.
06_04_41_266		Али не ради се оном Владимиру Велебиту, који је касније се Ђиласом и са
06_04_41_267		оним Кочом Поповићем одлазио да преговара са Немцима у Загребу.
06_04_41_268		Него о неком Америчком држављану које требало током сутрашњег дана због опасности рата,
06_04_41_269		а имајући Амерички пасош, да отпутује негде, не знам ни ја куда,
06_04_41_270		одакле је, после, требало, опет бродом, вероватно да се врати у Америку.
06_04_41_271		И онда је Драгица предложила да изиђемо те ноћи у неки локал, онако...
06_04_41_272		у мањем друштву са тим Владимиром Велебитом.
06_04_41_273		Он је становио у оној улици, мислим да се зове Миловановића, која иде ка станици,
06_04_41_274		јер је сутра требало возом са станице да крене.
06_04_41_275		И тако је пао договор.
06_04_41_276		И тако смо се нашли, сад видим себе,
06_04_41_277		те ноћи, три пара.
06_04_41_278		Који нису били парови, нико ни ским се није међусобно занимао.
06_04_41_279		Било је то једно случајно друштво пријатеља у коме је једно тај Владимир био нов.
06_04_41_280		Дакле, од мушкарца био је тај Велебит,
06_04_41_281		и онда опет, видите, често се појављују Микији.
06_04_41_282		Био је још неки Мики, не онај Мики
06_04_41_283		из подрума, већ неки други кога сам знао,
06_04_41_284		с којим се нисам баш много дружио, али сам га знао са сектора лаке атлетике,
06_04_41_285		а од девојака је била Драгица Марковић, била Срба Букумировић и била Анђа Врзић.
06_04_41_286		И седели смо код...
06_04_41_287		У Руске Лире.
06_04_41_288		Руска Лира је био једном локал,
06_04_41_289		доста познат пре рата у Београду,
06_04_41_290		налазио се у оној улици која иде
06_04_41_291		од Путника ка Скупштини поред двора.
06_04_41_292		Сада више то не постоји.
06_04_41_293		Сада је ту зградурина, једна огромна.
06_04_41_294		Некад је својевремено ту певала Олга Јанчевецка
06_04_41_295		и ми смо одлазили тамо.
06_04_41_296		Ја се више не сећам да ли је и те ноћи
06_04_41_297		била ту Олга Јанчевецка или не,
06_04_41_298		али се сећам нечег другог.
06_04_41_299		Док смо седили за столом,

06_04_41_200

Тиме се

06_04_41_201

наш покушај рата и окончао.

06_04_41_202

Вратили смо се повијених репова, он својој кући, ја својој и то што је

06_04_41_203

у оној згради која била бомбом погођена, почела да гори, а како је газда био ловац, имао је тамо неку муницију,

06_04_41_204

она је, на једном се почела да гори о томе да сада није ни код нас у овој згради безбедно и да треба отићи.

06_04_41_205

Тада смо ја и мајка спаковали, не знам ни ја шта, неки замотуљак и кренули.

06_04_41_206

И тога дана, у некој улици тамо, иза Савиначке цркве, смо доживели ужасно бомбардовање, око поденва

06_04_41_207

У некој, тако рећи, страћари,

06_04_41_208

сећам се да смо били тамо,

06_04_41_209

десили се код те зграде,

06_04_41_210

да је бомбардовање било у току,

06_04_41_211

да су ту били јако назначени налети штука,

06_04_41_212

то су они авиони који пикирају и који имају и неке сирене које

06_04_41_213

доста језиво делују,

06_04_41_214

разарају живце.

06_04_41_215

И то је бобмардовање трајало досто дуго.

06_04_41_216

Знам да су се неке жене крстиле.

06_04_41_217

Вероватно смо били сви јако преплашени.

06_04_41_218

Повремено смо излазили из тог врло плитког подрумчића неког да гледамо те авионе

06_04_41_219

па смо опет бежали испод степеништа, потпуно незаштићени.

06_04_41_220

Касније сам са мамом тога дана кренуо даље у некој од следећих улица

06_04_41_221

смо негде ноћили у једној кухињи на патосу.

06_04_41_222

Било је и ноћно бомбардовање те ноћи.

06_04_41_223

И следећих дана смо се опупили,

06_04_41_224

цела поводица,

06_04_41_225

код једне моја тетке, која становала на Сењаку.

06_04_41_226

И ту би дочекали после улазак Немачке војске.

06_04_41_227

Али то је већ једна друга прича.

06_04_41_228

Напомињем још једну ствар, а то је, да тога дана,

06_04_41_229

и кад сам одлазио да видим што је са Нумом, и кад сам одлазио у војни одсек и после у тој бежанији...

06_04_41_230

ми смо видали и доста кратера

06_04_41_231

у Стишкој улици, нека бомбетина велика пала

06_04_41_232

и даље тамо, али да још нисмо видели никога погинулог

06_04_41_233

погинули су вероватно још лежали у ...

06_04_41_234

кућама, под рушевинама.

06_04_41_235

Првог погинулог сам видео,

06_04_41_236

онда ка сме кретали ка Сењаку,

06_04_41_237

следећег дана, вирила му је нога

06_04_41_238

неког човека из једног јарка

06_04_41_239

за отициње воде

06_04_41_240

у оној улици која иде ка Звезди.

06_04_41_241

И сада

06_04_41_242

пошто сам лепо овај део се првим праском,

06_04_41_243

мораћу да направим један флешбек.

06_04_41_244

У оном делу приче

06_04_41_245

док ја и Ива идемо ка Александару улици да се видимо са Нумом,

06_04_41_246

пролазим Хаџи Ђерином улицом.

06_04_41_247

ка Молеровој и видим да је зграда у којој је становала Срба Букумировић

06_04_41_248

срушена до пола. И ту сам видео један веома интересантан феномен.

06_04_41_249

До пола је била срушена, а доле је горела. И гледао сам како завесе горе.

06_04_41_250

Завеса цела прозорска изгори у једном трену једном типу, само учини фффф

06_04_41_251

једно и здраво, пламен је прогута за час.

06_04_41_252

Није то остало нешто као импресивно.

06_04_41_253

Пошто сам те ноћи био са Србом Гуљеровић,

06_04_41_254

и са Драгицом Марковић, који су становали у тој згради,

06_04_41_255

тога јутра још у рану зору, око два три сата,

06_04_41_256

сам онда, видећи да је зграда срушена,

06_04_41_257

почео да вичем "Србо, Србо!".

06_04_41_258

"Драгице!" а из суседне зграде, у Хаџи Ђериној, зграда је број 10, постоји сада,

06_04_41_259

из подрума нас довикнуо Срба, касније се појавиле, обе на улици.

06_04_41_260

Побегле су из свога стана.

06_04_41_261

И Срба је имала на себе само спаваћицу, преко које јој неко додао тречкот да обуче, како их је та бомба пробудила и сна.

06_04_41_262

Али сада ћу да се вратим на зумбул.

06_04_41_263

Прича о зумбулу се везује за дан ранје, за 5. април.

06_04_41_264

Те вечери сам на корзоу срео Драгицу Марковић и Србу и још једног непознатог младића.

06_04_41_265

Дознали смо да је тај младић, Амерички држављанин, да се зове Владимир Велебит.

06_04_41_266

Али не ради се оном Владимиру Велебиту, који је касније се Ђиласом и са

06_04_41_267

оним Кочом Поповићем одлазио да преговара са Немцима у Загребу.

06_04_41_268

Него о неком Америчком држављану које требало током сутрашњег дана због опасности рата,

06_04_41_269

а имајући Амерички пасош, да отпутује негде, не знам ни ја куда,

06_04_41_270

одакле је, после, требало, опет бродом, вероватно да се врати у Америку.

06_04_41_271

И онда је Драгица предложила да изиђемо те ноћи у неки локал, онако...

06_04_41_272

у мањем друштву са тим Владимиром Велебитом.

06_04_41_273

Он је становио у оној улици, мислим да се зове Миловановића, која иде ка станици,

06_04_41_274

јер је сутра требало возом са станице да крене.

06_04_41_275

И тако је пао договор.

06_04_41_276

И тако смо се нашли, сад видим себе,

06_04_41_277

те ноћи, три пара.

06_04_41_278

Који нису били парови, нико ни ским се није међусобно занимао.

06_04_41_279

Било је то једно случајно друштво пријатеља у коме је једно тај Владимир био нов.

06_04_41_280

Дакле, од мушкарца био је тај Велебит,

06_04_41_281

и онда опет, видите, често се појављују Микији.

06_04_41_282

Био је још неки Мики, не онај Мики

06_04_41_283

из подрума, већ неки други кога сам знао,

06_04_41_284

с којим се нисам баш много дружио, али сам га знао са сектора лаке атлетике,

06_04_41_285

а од девојака је била Драгица Марковић, била Срба Букумировић и била Анђа Врзић.

06_04_41_286

И седели смо код...

06_04_41_287

У Руске Лире.

06_04_41_288

Руска Лира је био једном локал,

06_04_41_289

доста познат пре рата у Београду,

06_04_41_290

налазио се у оној улици која иде

06_04_41_291

од Путника ка Скупштини поред двора.

06_04_41_292

Сада више то не постоји.

06_04_41_293

Сада је ту зградурина, једна огромна.

06_04_41_294

Некад је својевремено ту певала Олга Јанчевецка

06_04_41_295

и ми смо одлазили тамо.

06_04_41_296

Ја се више не сећам да ли је и те ноћи

06_04_41_297

била ту Олга Јанчевецка или не,

06_04_41_298

али се сећам нечег другог.

06_04_41_299

Док смо седили за столом,